Da li dete dovoljno spava?

Mnogi roditelji se pitaju da li njihovo dete dovoljno spava. Brojke iz tabela pomažu, ali pre svega treba posmatrati samo dete: kakvog je raspoloženja, kako se ponaša, kako zaspi i kako se budi. U nastavku su objektivni znaci na koje možete da se oslonite.

Šest znakova da detetu nedostaje sna

1. Mrzovolja bez razloga i nagle promene raspoloženja. Naspavano dete je ceo dan ujednačeno dobro raspoloženo, bez čestog plača i bez večernjih naleta nekontrolisane aktivnosti.
2. Plač pri uspavljivanju ili posle buđenja. Naspavano dete se budi s osmehom, a zaspi mirno, samo dok leži ili tokom hranjenja.
3. Uspavljivanje traje duže od 20 minuta. Dete obično zaspi u roku od 20 minuta otkad počnete da ga uspavljujete, ako je trenutak dobro izabran. Znak za uzbunu je kada se gotovo svako uspavljivanje oduži i dete skoro nikada ne zaspi brzo.
4. Sna je primetno manje nego što se preporučuje za uzrast. Preporuke se zasnivaju na statistici, a sva deca su, kao i odrasli, različita. Zato prvo gledamo kako se dete oseća i da li lako zaspi. Ako tu ima razloga za brigu, poredimo sa preporukama.
5. Pokušaji da se „naspava“. Na svakih nekoliko dana dete odjednom spava mnogo duže nego inače. Tako organizam pokušava da nadoknadi san koji mu je nedostajao prethodnih dana. Dete koje dovoljno spava nema takve dane.
6. Zaspi u autu ili kolicima u neuobičajeno vreme. Naspavano dete zaspi u vožnji uglavnom kada dođe vreme za njegov uobičajeni san. Ima izuzetaka: male bebe može jednostavno da uspava ljuljanje. Zato je ovo sporedan znak, korisniji kod starije dece.

Koliko sna je potrebno po uzrastu

Ako ste primetili znake neispavanosti, uporedite koliko dete spava za 24 sata sa preporukama. Računajte sav san, i noćni i dnevni.

Uvećaj

Obratite pažnju na to koliko su ovi rasponi široki: razlika u snu dvoje dece istog uzrasta može da bude i tri-četiri sata, a da se oba deteta naspavaju. Odakle potiču ove brojke, pišemo u članku „Norme sna: šta kažu istraživanja“.

Očekivanja i tuđi saveti

Pored objektivnih znakova postoje i subjektivni: očekivanja roditelja, mišljenje okoline i ono što se piše na internetu.

Često je prvo dete s kojim se mama ikada bavila upravo njeno prvo dete. Nekada je bilo drugačije: do porođaja je žena već mnogo puta pomagala oko mlađe braće i sestara, bratanaca i sestrića ili dece rođaka. Zato su danas očekivanja od majčinstva često daleko od stvarnosti. Mama može da očekuje da će beba spavati celu noć ili odmah u svom krevecu. Ili da brine što beba sisa čas predugo, čas prekratko.

Odatle brige kao što su „beba ima dva meseca, spava samo na grudima po 10–40 minuta i nikako ne mogu da je prebacim“ ili „beba ima već šest meseci, a od rođenja se budi noću čak dva puta“. Za svoj uzrast obe bebe najverovatnije spavaju sasvim normalno, iako roditeljima to izgleda kao veliki problem.

Biva i obrnuto: nekome je normalno da dete plače, ne spava i da mora satima da se ljulja, jer je tako bilo kod drugarica ili kod rođene mame. Pri tome se možda ne zna da neke uobičajene radnje ili režim zapravo ometaju dobar san.

A sa svih strana stižu i saveti: „ne navikavaj je na ruke“, „proći će samo“, „ni ti nisi spavala kao beba“, „dete mora da spava celu noć“. Tako se lako desi da se roditelji ne vode svojim detetom i sopstvenim mišljenjem, već tuđim rečima.

Odakle da počnete

1. Proverite objektivne znake: da li dete plače pri uspavljivanju i buđenju, da li dugo zaspi, da li je mrzovoljno i bezvoljno dok je budno.
2. Ako znakova neispavanosti ima, uporedite trajanje sna sa preporukama za njegov uzrast.
3. Ako je sna primetno manje nego što se preporučuje ili ga detetu i dalje nedostaje uprkos svemu, potražite uzrok. O najčešćim uzrocima pišemo u članku „Zašto moje dete ne spava?“.

Važno: ako dete glasno hrče skoro svake noći, diše na usta dok spava ili mu disanje u snu ponekad zastaje, recite to pedijatru.