Zajedničko spavanje

Zajedničko spavanje izaziva podjednako mnogo rasprava kao i pitanje koliko dugo dojiti ili kada dete treba da krene u vrtić. Stav o njemu u velikoj meri zavisi od kulture, a ozbiljnih argumenata ima na svakoj strani.

Kako se na to gleda u različitim kulturama

U Japanu je spavanje pored roditelja kulturna norma, i deca često tako spavaju do školskog uzrasta, pa i duže. U Sjedinjenim Državama, gde se samostalnost veoma ceni, neki autori su, obrnuto, zajedničko spavanje smatrali gotovo znakom psiholoških problema kod roditelja. A kada su majkama iz Gvatemale ispričali da američke bebe spavaju odvojeno, u svojim sobama, bile su zgranute: po njihovom mišljenju, tako roditelji zanemaruju svoje obaveze.

Većina zapadnih škola stručnjaka za dečji san polazi od toga da se pravilno spava u zasebnom krevetu i savetuje da se što ranije smanje noćni podoji i noćni kontakt s roditeljima. Šta iz toga sledi:

• javno mnjenje se u velikoj meri oblikuje pod uticajem zapadnih preporuka, pa ne znaju svi roditelji da može i drugačije;
• zapadne preporuke ne odgovaraju svim porodicama, naročito kada je beba na dojenju;
• mnoge uobičajene predstave o tome koliko puta beba „treba“ da se budi noću nastale su posmatranjem beba koje su spavale odvojeno i hranile se adaptiranim mlekom. Bebe na dojenju koje spavaju blizu mame obično se noću bude češće, i to je za njih normalno.

Šta se smatra zajedničkim spavanjem

Kod nas se zajedničkim spavanjem obično smatra kada mama i beba spavaju u istom krevetu. U stručnoj literaturi taj pojam je širi: na primer, antropolog Džejms Makena, koji je dugo proučavao san majke i bebe, zajedničkim spavanjem smatra i spavanje u istoj sobi, u različitim krevetima. Evo osnovnih mogućnosti:

• U istoj sobi, na odvojenim mestima. Beba spava u svom krevecu ili kolevci pored kreveta roditelja. To je najbezbednija mogućnost, i upravo nju preporučuje Američka akademija za pedijatriju, bar za prvih šest meseci.
• Krevetac prislonjen uz krevet. Krevetac bez jedne stranice primaknut je tik uz krevet roditelja: mama može da dohvati bebu, a beba ima svoje zasebno mesto.
• U istom krevetu. Beba spava na istoj površini sa odraslima. Ova mogućnost nosi najviše rizika, i većina argumenata „protiv“ odnosi se upravo na nju.

Spavanje „u zagrljaju“, kada beba leži odraslom u naručju ili pod zajedničkim pokrivačem, nije bezbedno, i tako ne treba spavati sa decom mlađom od godinu dana. Ni umeci za roditeljski krevet, poput gnezda i čaura za bebe, ne čine zajedničko spavanje bezbednim: njihova bezbednost nije dokazana, i stručnjaci za bezbedan san ne savetuju da se koriste za spavanje.

Zajedničko spavanje nije dogma. Ima situacija u kojima pomaže, a ima i roditelja kojima je bolje da ga se odreknu. Jednoznačnog odgovora nema, svaka porodica donosi svoju odluku.

Mane i kako s njima izaći na kraj

• Rizik za bebu. U istom krevetu odrasla osoba može nehotice da pritisne bebu ili da je pokrije pokrivačem. Taj rizik smanjuju zasebno mesto za spavanje pored kreveta i pravila bezbednosti navedena ispod, ali spavanje u istom krevetu nikada nije potpuno bezbedno.
• Roditelji se ne naspavaju. To je individualno, i važno je shvatiti zašto se to dešava. Ako vam je neudobno da ležite u jednom položaju, pomoći će krevetac prislonjen uz krevet. Ako vas bude bebina česta buđenja, uzrok možda uopšte nije u zajedničkom spavanju.
• Navika da ne spava samo. Mnogi se plaše da će dete spavati s njima do škole. Kada i ako to postane nezgodno, naviku možete da promenite. Uz to, telesni kontakt s mamom je prirodna potreba bebe, a prema mišljenju mnogih stručnjaka, deca koja su u ranom detinjstvu dobila mnogo bliskosti kasnije se lakše odvajaju od mame.
• Trpi intimni život roditelja. Rešenje je da mu nađete drugo mesto i vreme.
• Previše noćnih podoja. Postoji bojazan da će se beba noću prejedati, a danju odbijati hranu. Beba mlađa od 5 meseci teško može da se prejede majčinog mleka. Posle 5. meseca broj noćnih podoja možete postepeno da smanjujete, a posle 6. meseca da učite dete da samo zaspi, ako to želite. Spavati pri tome i dalje možete u istoj sobi. Pre nego što ukinete noćne podoje, posavetujte se s pedijatrom.

Prednosti

• Kada je beba blizu, mami je lakše da doji noću, a česti podoji podržavaju stvaranje mleka.
• Mamina blizina pomaže bebi da se smiri i zadovoljava njenu potrebu za kontaktom. Prema zapažanjima Džejmsa Makene, pored mame beba ravnomernije diše, ima stabilniju telesnu temperaturu i manje je pod stresom.
• Spavanje u istoj sobi na zasebnom mestu, ali ne u istom krevetu, smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta.

Ako beba spava u vašem krevetu

Najbezbednije je da beba spava u svom krevecu u vašoj sobi. Ipak, mnogi roditelji uzimaju bebu u svoj krevet — ponekad svesno, a ponekad slučajno zaspu zajedno tokom noćnog podoja. Ako se to dešava i vama, poštujte pravila koja smanjuju rizik:

• nikada ne spavajte s bebom na kauču ili u fotelji;
• ne spavajte s bebom u istom krevetu ako vi ili vaš partner pušite (čak i ako ne pušite u kući), ako ste popili alkohol, uzeli lek od kog ste pospani ili ste veoma umorni, kao ni ako je beba rođena prevremeno ili sa malom porođajnom težinom;
• dušek treba da bude ravan i čvrst; spustite bebu na leđa, dalje od jastuka i pokrivača, i ne pokrivajte je zajedničkim pokrivačem;
• beba spava pored mame, a ne između dvoje odraslih; u krevetu ne treba da budu druga deca ni kućni ljubimci;
• proverite da između dušeka i zida ili uzglavlja nema procepa u koji beba može da upadne;
• ne povijajte bebu kada spava u vašem krevetu i ne ostavljajte je samu u krevetu za odrasle.

Kada vredi nešto promeniti

Od spavanja u istom krevetu ima smisla odustati ako:

• vama samima više ne odgovara;
• je posle 9–10. meseca san deteta isprekidan i ono se veoma često budi.

A spavanje bliže bebi može da olakša noći ako:

• beba zaspi samo uz ljuljanje ili na grudima, pa morate na svakih 40 minuta do 2 sata da je ljuljate ili dojite, a zatim prebacujete, a još niste spremni ili ne želite da je učite da sama zaspi. Mnogim porodicama u takvoj situaciji pomaže krevetac prislonjen uz krevet;
• se beba budi veoma rano ujutru, a drugi načini nisu pomogli.

Važno: ako niste sigurni kako da bezbedno organizujete san u vašoj porodici, naročito ako je beba rođena pre vremena ili ima zdravstvenih problema, razgovarajte o tome s pedijatrom.