Na šta utiče dečji san

San nije lek za sve, ali od njega zavisi mnogo toga. Dobar san pomaže detetu da raste i da se razvija, a roditeljima da sačuvaju snagu i mir. U ovom članku objašnjavamo šta tačno san daje detetu i zašto je i neispavanost mame i tate važna tema.

Kada dete spava, odmaraju i roditelji

U prvim mesecima bebinog života mama gotovo uvek žrtvuje svoj san, i to je sasvim prirodno. Ali kada se uobičajenim brigama doda stalno uspavljivanje i ustajanje svakih sat vremena, mami možda ne ostane nijedan period neprekidnog sna, čak ni od sat vremena.

Dugotrajan nedostatak sna, a dugotrajnim se smatra već nekoliko dana zaredom, ozbiljno utiče na zdravlje. Remeti se metabolizam, teže je usredsrediti se, raste razdražljivost. Nije reč samo o lošem raspoloženju: umorna odrasla osoba češće greši, pa i kada je u pitanju bezbednost deteta, i burnije reaguje na svakodnevne sitnice.

I dete oseća raspoloženje roditelja. Za bebu je mamin mir glavni znak da je oko nje sve u redu. Ako je mama uznemirena i iscrpljena, i beba postaje nemirnija, češće plače i spava još lošije. Tako nastaje začarani krug.

Važno: ako od umora osećate da gubite strpljenje, spustite bebu u krevetac na leđa i izađite iz sobe na nekoliko minuta da biste se smirili. Nikada ne tresite bebu. Više o tome pročitajte u članku o bezbednom snu.

Mnoge mame pokušavaju da sve postignu same: muž, posao, druga deca, ručak, spremanje. Hitnih i važnih poslova uvek ima. Ali dok nemate snage, teško je započeti bilo šta novo, pa i sređivanje bebinog sna. Zato je prvi korak da odredite prioritete: zatražite pomoć, podelite noćna dežurstva s partnerom, odložite ono što može da sačeka i spavajte kad god se ukaže prilika.

Šta san daje detetu

Rast i razvoj mozga

Kod dece je, za razliku od odraslih, mnogo veći udeo brzog sna, koji se zove i REM san. U toj fazi mozak je veoma aktivan, a naučnici smatraju da je ona posebno važna za njegov razvoj: mozak kao da vežba i stvara nove veze.

Spori san ima drugi zadatak. U istraživanjima na životinjama utvrđeno je da se tokom sna prostor između moždanih ćelija poveća za oko 60%. Zahvaljujući tome mozak se lakše čisti od otpadnih materija koje su se nakupile tokom budnosti.

Energija i oporavak

Dok spava, dete se odmara i skuplja snagu za sledeći period budnosti. Energija mu je potrebna za sve: da se kreće, da savladava nove veštine, da prima i obrađuje informacije.

Dok je dete budno, organizam uglavnom troši energiju. Tokom sna je obrnuto: preovlađuju procesi izgradnje, pa se od hranljivih materija stvaraju belančevine i druga jedinjenja potrebna organizmu, a nastaju i nove ćelije.

Pažnja, pamćenje i učenje

Naspavanom detetu je lakše da se usredsredi i zadrži pažnju. Tokom noćnog sna informacije prelaze iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje. Što je noćni san bolji, to se više dnevnih utisaka pretvara u iskustvo i znanje na koje se dete kasnije oslanja.

Raspoloženje i emocije

Tokom dana dete nakupi mnogo napetosti. Stalno nailazi na nove situacije, upoznaje granice svojih mogućnosti i rešava probleme. Za malo dete problem može da bude bilo šta, čak i to što nikako ne može da dohvati luster. San pomaže da se ta napetost oslobodi. Deca koja se ne naspavaju češće su mrzovoljna, a raspoloženje im se brže menja.

Fizički rast

Hormon rasta se najviše luči upravo tokom sna: njegovo lučenje naglo raste u prvoj fazi dubokog sna posle uspavljivanja. Luči se i tokom budnosti, ali tokom sna višestruko više.

Ovde nije važna samo dužina sna, već i njegov kvalitet. Dešava se da dete spava dovoljno sati, ali plitko ili u delu dana kada dubokog sna ima malo.

Imunitet

Neka istraživanja pokazuju da duboki san pomaže organizmu da se oporavi od infekcija. Nije slučajno što i odrasli i deca više spavaju kada su bolesni. U istraživanjima na odraslima već jedna kraća noć primetno je smanjila aktivnost ćelija koje se bore protiv infekcija.

Koordinacija pokreta

Neispavano dete češće pada i slabije kontroliše svoje pokrete i postupke.

Ako dete spava malo ili loše

Među decom koja su u ranom uzrastu malo ili loše spavala češće ima onih koji kasnije slabije uče u školi, kojima se dijagnostikuje poremećaj pažnje i hiperaktivnosti ili koji imaju višak kilograma. Ali to je povezanost, a ne presuda: loš san ne mora da dovede do takvih posledica. Uz to, san se skoro uvek može poboljšati.

Odakle da počnete, pišemo u sledećem članku: kako da prepoznate da li dete dovoljno spava.