Dečji san: nauka i praksa
Režim dana po uzrastu
Kako se režim dana deteta menja od rođenja do 3. godine: od slobodnog ritma novorođenčeta do stabilnog režima sa jednom dremkom.
Sadržaj
Jedinog ispravnog režima nema: ritam dana se menja zajedno s detetom. U nastavku su tipične etape od rođenja do 3. godine i ono na šta se u svakoj od njih vredi osloniti.
Režim koji ne zavisi od uzrasta i sata
U nekim porodicama dete živi po ritmu odraslih: spava kad stigne i budno je zajedno sa svima.
- Ako nema znakova problema sa snom, takav režim može da ostane, ali imajte na umu da se problemi s vremenom mogu pojaviti.
- Ako vam kvalitet sna ne odgovara ili postoje objektivni znaci neispavanosti, režim treba postepeno menjati. O tim znacima pišemo u članku „Da li dete dovoljno spava?“.
Od rođenja do 2,5–4 meseca: ritam, a ne režim
Dok se san ne preuredi (više o tome u članku „Struktura dečjeg sna“), rano je govoriti o režimu po satu. Važniji je opšti ritam:
- san i budnost se smenjuju;
- period budnosti nije duži nego što beba u svom uzrastu može da izdrži;
- dremke nisu vezane za sat;
- dremke su ravnomerno raspoređene tokom dana;
- noćni san možda još nije spojen u duge periode, i to je normalno.
Od 5. do 10. meseca: mešoviti režim
U ovom periodu formiraju se biološki ritmovi, i to od jutra ka večeri:
- prvo se ustaljuje vreme jutarnjeg buđenja: ponekad samo od sebe, a ponekad ga moraju učvrstiti roditelji;
- zatim se redom ustaljuju vremena dremki, počev od prve;
- dremke čije se vreme još nije ustalilo organizuju se prema trajanju budnosti i znacima umora.
Od 10. do 18. meseca: stalni režim
- Vreme buđenja i početka dremki je stalno.
- Najfleksibilnije je večernje uspavljivanje: prilagođava se tome kako je prošao dan.
- Režim se pomera kada dete pređe na dve dremke, a zatim na jednu. Većina dece prelazi na jednu dremku otprilike između prve godine i godinu i po.
Od 18 meseci do 3–7 godina: jedna dremka
- Što je režim stabilniji, to bolje.
- Pratite koliko detetu treba noćnog i dnevnog sna. Negde između treće i sedme godine dnevni san potpuno nestaje.
Koliko dugo dete može da bude budno
Da se dete ne bi premorilo, korisno je da znate otprilike koliko može da bude budno između dva sna. Ispod su orijentiri kojima se služe mnogi stručnjaci za dečji san. Znaci umora vašeg deteta važniji su od bilo koje tabele.
| Uzrast | Najduži period budnosti | Broj dremki | Trajanje jedne dremke | Dnevni san ukupno | Trajanje noćnog sna | Ukupno sna za 24 sata | Napomene |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Do 1 meseca | 40–50 minuta | 3–8 dremki | 15 min – 3 sata | 6–14 sati | 5–10 sati | 16–18 sati (15–20 sati) | Noćni san može da teče kao dnevni, s buđenjima radi hranjenja i periodima budnosti |
| 1 mesec | 50–60 minuta | 4–6 dremki | 40 min – 2 sata (30 min – 3 sata) | 7–8 sati (5–9 sati) | 8–9 sati (7–10 sati) | 15–18 sati (14–20 sati) | |
| 2 meseca | 1 h – 1 h 20 min | 4–5 dremki (3–6 dremki) | 40 min – 2 sata (30 min – 2,5 sata) | 6–8 sati (5–9 sati) | 9–10 sati (8–12 sati) | 15–17 sati (14–18 sati) | Buđenje radi hranjenja na svaka 2–3,5 sata |
| 3 meseca | 1 h 20 min – 1 h 40 min | 3–5 dremki | 40 min – 2 sata (30 min – 2,5 sata) | 5–6 sati (4–7 sati) | 10–11 sati (9–12 sati) | 14–17 sati | Moguć početak regresije sna |
| 4 meseca | 1 h 30 min – 2 h | 3–4 dremke (3–5 dremki) | 40 min – 2 sata (30 min – 2,5 sata) | 4–5 sati | 10–11 sati (9–12 sati) | 14–16 sati (14–17 sati) | 3–4 hranjenja tokom noći; skok u razvoju |
| 5 meseci | 2 h – 2 h 15 min | 3 dremke (2–4 dremke) | 40 min – 2 sata (30 min – 2 sata) | 3–4 sata (3–5 sati) | 10–12 sati | 14–16 sati (13–16 sati) | 2–4 hranjenja tokom noći |
| 6 meseci | 2 h 15 min – 2 h 45 min | 2–3 dremke (2–4 dremke) | 40 min – 2 sata (30 min – 2 sata) | 3–4 sata (3–5 sati) | 10–12 sati | 13–16 sati | 2–3 hranjenja tokom noći; skok u razvoju |
| 7 meseci | 2 h 30 min – 3 h | 2–3 dremke | 1–2 sata | 3–4 sata (2–4 sata) | 10–12 sati | 13–15 sati | Skok u razvoju; beba može da počne da odbija uspavljivanje ljuljanjem |
| 8 meseci | 3 h – 3 h 30 min | 2–3 dremke | 1–2 sata | 2–4 sata | 10–12 sati | 13–15 sati | Skok u razvoju |
| 9 meseci | 3 h – 3 h 45 min | 2–3 dremke | 1–2 sata | 2–3 sata (2–4 sata) | 10–12 sati | 13–14 sati (12–15 sati) | Skok u razvoju, noćna hranjenja mogu da prestanu, strah od odvajanja |
| 10 meseci | 3 h 30 min – 4 h | 2 dremke (2–3 dremke) | 1–2 sata | 2–3 sata | 10–12 sati | 13–14 sati (12–15 sati) | Prestaju noćna hranjenja, strah od odvajanja, skok u razvoju |
| 11 meseci | 4 h – 4 h 30 min | 2 dremke (2–3 dremke) | 1–2 sata | 2–3 sata | 10–12 sati | 13–14 sati (12–14 sati) | Skok u razvoju, strah od odvajanja |
| 12 meseci | 4 h – 4 h 30 min | 1–2 dremke | 1–2 sata | 2–3 sata | 10–12 sati | 13–14 sati (12–14 sati) | Skok u razvoju; može da počne prelazak na 1 dremku |
| 13–14 meseci | 4–5 h | 1–2 dremke | 1–2 sata | 2–3 sata | 10–12 sati | 13–14 sati (12–14 sati) | Počinje prelazak na 1 dremku |
| 15–17 meseci | 4–5 h | 1–2 dremke | 1–2 sata | 2–3 sata (1,5–3 sata) | 10–12 sati | 13–14 sati (12–14 sati) | Završava se prelazak na 1 dremku |
| 18 meseci | 4 h – 5 h 30 min | 1 dremka (1–2 dremke) | 1–2 sata | 1,5–3 sata | 10–12 sati | 13–14 sati (12–14 sati) | |
| 2 godine | 5–6 h (4–6 h) | 1 dremka | 1–2 sata | 1,5–2 sata (1–3 sata) | 10–11 sati (10–12 sati) | 12–14 sati (11–14 sati) | Mogu da se pojave noćne more i ružni snovi; mogu da se jave prvi znaci krize treće godine, ljubomora |
| 3 godine | 5–6 h | 1 dremka | 1–2 sata | 1–2 sata | 10–11 sati | 11–13 sati | Kriza treće godine (kriza negativizma) |
| 4–7 godina | 5–6 h | 1 dremka (bez dremke) | 1–2 sata | 1–2 sata | 9,5–11 sati | 10–13 sati | Dnevnog sna možda neće biti (poželjno je zadržati popodnevni odmor), ali će tada noćni san biti duži |
Kako da prepoznate da je dete umorno
Znaci umora se kod svakog deteta pomalo razlikuju, ali najčešće dete:
- zeva, trlja oči ili uši;
- zastane i gleda u jednu tačku;
- gubi interesovanje za igračke i ljude, okreće glavu;
- počinje da cmizdri i bude mrzovoljno;
- ako je starije, može, obrnuto, odjednom da postane previše razigrano i bučno.
Ako dete uspavljujete čim se pojave prvi znaci umora, obično zaspi brže i mirnije nego ako sačekate da počne da plače.
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara.