Dečji san: nauka i praksa
Struktura dečjeg sna
Kako je građen san bebe do 4. meseca, šta se menja tokom regresije četvrtog meseca i zašto je toliko važan san u prvoj polovini noći.
Sadržaj
Dečji san nije građen kao san odraslih i menja se kako beba raste. Kada razumete šta se u snu dešava u kom uzrastu, lakše je shvatiti zašto je novorođenče tako teško prebaciti iz naručja u krevetac i zašto se oko četvrtog meseca san odjednom, na neko vreme, pokvari.
San deteta do 3–4. meseca
U prvim danima posle rođenja beba zadržava istu strukturu sna kao u materici: san se jednostavno deli na aktivni i mirni. Ali već posle nekoliko dana počinje da se menja. Prvo se menja aktivni san: on postaje faza brzog, odnosno REM sna. Ova faza je veoma važna za razvoj mozga.
Do 2–3. meseca ciklus sna počinje upravo brzim snom. Ciklus novorođenčeta je kratak: obično traje 40–45 minuta, mada može da traje i od 30 do 70 minuta. Izgleda otprilike ovako:
- Aktivni, odnosno brzi san — obično oko 20–25 minuta, a ponekad i ceo san. Prevremeno rođene bebe imaju više brzog sna od beba rođenih u terminu.
- Mirni san — oko 20 minuta. Još se ne deli na stadijume i još ne liči na spori san odraslih.
- Nediferencirani san — nekoliko minuta, do 10. To prelazno stanje još nije sasvim proučeno.
Zašto su bebe tako nemirne u snu
Kod odraslih tokom brzog sna radi poseban mehanizam koji „isključuje“ mišiće. Zato sanjamo, a ne mašemo rukama i nogama. Kod beba taj mehanizam još nije sazreo, pa u fazi brzog sna mogu veoma živo da se pokreću. Pokreti umeju da budu toliko izraženi, a mimika toliko živa, da roditelji ponekad ne znaju da li je beba već zaspala.
Jecanje, trzanje ručicama i nožicama i pravljenje grimasa tokom brzog sna sasvim su normalni. To nije razlog za brigu, a ni obavezno razlog da odmah uzmete bebu u naručje: često se posle nekoliko minuta sama smiri. Ako je pokreti potpuno probude ili se rasplače, pomozite joj da ponovo zaspi. Da pokreti manje bude bebu, mnogim porodicama pomaže povijanje.
Upozorenje: ako povijate bebu, spuštajte je da spava samo na leđa i ostavite nožicama dovoljno prostora da mogu da se savijaju u kukovima. Prestanite s povijanjem čim beba počne da pokušava da se okrene: kod mnoge dece to se dešava oko 3–4. meseca, a ponekad i ranije. Ne preporučuju se otežane pelene za povijanje ni otežane vreće za spavanje.
Zašto je zaspalu bebu teško prebaciti
Iz ovakve građe ciklusa sledi jednostavan zaključak. Beba odmah zaspi u brzi san, a iz njega se vrlo lako budi. Zato je bebu koja je zaspala u naručju tako teško prebaciti u krevetac: čim se osećaj promeni, ona se probudi.
Savet: da biste bebu mlađu od 4 meseca prebacili iz naručja u krevetac, sačekajte 20–25 minuta da pređe u mirni san, iz kog se mnogo teže budi. Ako osećate da i sami tonete u san, odmah spustite bebu u krevetac: opasno je zaspati s bebom u naručju na kauču ili u fotelji.
Šta se menja oko 4. meseca
Mirni san se između 1. i 3. meseca postepeno pretvara u spori san i počinje da se deli na stadijume. A kada beba ima između dva i po i četiri meseca, nastupa veoma važna etapa: menja se sama struktura sna. San „sazreva“ i postaje građen isto kao kod odraslih:
- spori san sada dolazi prvi u ciklusu i nastupa ubrzo posle uspavljivanja;
- spori san se deli na stadijume: uspavljivanje, plitki san i duboki san;
- na prelazu iz jednog ciklusa u drugi javljaju se kratka „kontrolna“ buđenja, tokom kojih dete kao da proverava da li je oko njega sve u redu.
Ova promena obično donosi privremeno pogoršanje sna, takozvanu regresiju. Regresija četvrtog meseca je najpoznatija i najupadljivija: beba koja je spavala sasvim dobro odjednom počne češće da se budi i teže da zaspi.
Važno: regresija sna je privremena. To je znak razvoja, a ne greška roditelja.
San posle 4–5. meseca
Otprilike u isto vreme na san počinju da utiču biološki ritmovi, a najveći deo sna se premešta u noć: neprekidni periodi sna postaju duži, a potreba za noćnim snom do četvrtog meseca primetno raste.
Po građi je san sada sličan snu odraslih, samo su ciklusi kraći. S godinama se produžavaju i otprilike do 12. godine dostižu 90–110 minuta, koliko traju kod odraslih.
Još jedna promena: dnevni i noćni san počinju da imaju različite uloge, jer je u njima različit odnos faza. U prvoj polovini noći ima više dubokog, takozvanog delta sna, a pred jutro i u prvoj polovini dana više brzog sna.
Posebno je važno to što se duboki delta san javlja uglavnom u prvoj polovini noći, a pred jutro ga je sve manje. Upravo u dubokom snu organizam se najbolje oporavlja. Zato je posle 4–5. meseca toliko važno rano uspavljivanje, naročito kada je dete nakupilo umor: san u prvoj polovini noći, pre ponoći, najbolje vraća snagu i pomaže detetu da se naspava.
Ima i jedna finesa: posle veoma burnog dana i jakih emocija u noćnom snu može da bude više plitkog, a manje dubokog sna.
Šta iz toga sledi
- Bebu mlađu od 4 meseca bolje je držati u naručju oko 20 minuta, dok čvršće ne zaspi, pa je tek onda prebaciti u krevetac.
- Dete starije od 6 meseci bolje je odmah uspavljivati u krevecu: pri kontrolnom buđenju ono poredi mesto gde se probudilo sa mestom gde je zaspalo, i ako se nešto promenilo, potpuno se razbudi.
- Deci starijoj od 4–5 meseci za odmor je potrebno više sna u prvoj polovini noći, a pre toga mirno vreme bez burnih igara, da bi dubokog sna bilo više.
- Ako je dete starije od 4–5 meseci mrzovoljno i umorno, mogu da pomognu duže dremke u prvoj polovini dana.
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara.